Moj grad...
Nekad uspijen pobić, od njih, od vas, od svih. Nekad sanjan da smo sami, ja i moj grad. Šetan po njegovon mramornon tilu i pazin na svaki svoj korak. Nebi ga tija probudit, nebi ga tija ugazit, a opet moran pa gazin po svome gradu skoro svaki dan i svaku noć. Bacin oko i na zvizde, sinjan misec al opet vratin pogled u pod. U tome podu utkana je sva moja stvarnost i nestvarnost, sva moja bit i moja egzistencija. Zapitan se nekad kakvi su drugi gradovi, kakve su tuđe šetnje i kakve su tuđe sjene. Ova moja, koja brusi zidove Splita, nekad je mala i jedva je vidiš. Volin znat da san mal jer onda svaćan koliko je moj grad velik. On se neće maknit nigdi, stajat će uvik tu i čekat me da se vratin, da ga ugazin. Moje patike mazit će njegovu surovu kamenitost. Neću ga dat nikome jer nema toga čovika ni beštije na svitu koja me može razumit ka šta me razumi moj Split. Moje suze njega će umivat i bit će mu drago šta me može smirit. Moj grad ima dušu veću nego šta možete zamislit. Moj grad ima ruke koje su toplije od majčinog zagrljaja. Moj grad ima mene,a ja iman njega. Teško je opisat tu ljubav. Ja bi za moj Split proda cili svit. Ne triba mi ništa u životu. Samo mi triba ona jedna,usporena,umorna šetnja po drobu svoga grada.Split će me ćut, on će me umirit, i kad mi bude najteže sve svoje tajne zaključat ću u njemu. On me nikad neće privarit, on će me volit jer i ja volin njega. Fala ti lipi moj grade i čekaj da ti šapnen još samo ovo: Volin te više od svega i više od svih, dopusti mi da buden dio tebe Splite moj !!!
ST-Skula
ST Skula
